Šargarepa zapravo dolazi u raznim bojama izvan standardne narandžaste. Neke je boje teško pronaći, ali vredi ih potražiti. Evo kratkog opisa različitih boja:
- Bela šargarepa: Verovatno najmanje hranljiva šargarepa, bela šargarepa je i dalje vredna zbog sadržaja fitohemikalija. Ima vrlo blag, neki kažu dosadan, ukus.
- Zlatna šargarepa: Sadrže lutein, koji je vrsta blokatora sunčanih zraka za oči. Ima slatko blag ukus, sa primesom zemljanosti.
- Narandžasta šargarepa: Bogat je beta karotenom koji se u telu pretvara u vitamin A. Veoma slatka i sočna, sa većim udelom šećera.
- Purpurna šargarepa: Pored beta karotena, ima visok sadržaj antioksidansa antocijanina. Ima vrlo zemljan i ponekad pomalo začinjen ukus.
Najbolje su šargarepe koje uzgajate sami, ali nema svako vremena ili prostora da ih uzgaja. Uz to bi bilo potrebno mnogo prostora za uzgoj dovoljno šargarepe za redovno ceđenje. U suprotnom, pokušajte sa organskom šargarepom ako je moguće. Na ovaj način možete biti sigurni da su bez pesticida, što vam daje i mogućnost ceđenja povrća bogatog hranljivim materijama.
U ne-organskim prodavnicama izbegavajte šargarepu sa zelenim listovima. Ona može izgledati atraktivno, ali nije optimalna za ceđenje, jer kapilarno delovanje šargarepe nastavlja prenos vode iz korena u lišće i nakon što je izvađena iz zemlje, što rezultira mekšom i manje sočnom šargarepom. Takva šargarepa je takođe skuplja za ono što dobijete i obično tanja.
Potražite najčvršće moguće šargarepe. Proverite vrh šargarepe i potražite zeleni vrh umesto smeđeg ili crnog. Ako je moguće, savijte donji deo šargarepe. Što je čvršće, to bolje. Poželjnija je deblja šargarepa, čak i ako to znači veću pripremu, jer se sok šargarepe koncentriše u jezgri. Deblja šargarepa će imati veći odnos soka prema kaši, s većim prinosom soka po kilogramu. Sok će biti slađi, jer su prirodni šećeri koncentriraniji u jezgri.